Bijaše to ovako: petak, dan se prelama u popodne i polako se posao ćuška za narednu sedmicu. Dakle, klasika. Na sve to se naslonilo dugo čekano sunce, glavom si već u vikendu i kraj radnog vremena je blizu. Reklo bi se – kud ćeš bolje?
E pa, iako to nije uobičajeno, ovog puta jeste bilo bolje. I to masu.
Skoro trideset bajsova (28 ako ćemo baš da ga sitnimo) dokotrljalo se u ruke našim koleginicama i kolegama. Novi, kao ispod čekića (misli se na bicikla, ne na kolege) i sa mirisom fabričke robe (i dalje se misli na bicikla), čekali već duže vremena da uljepšaju dane i umanje svakodnevne transportne tegobe desetinama nas.
Dobro, nije da je ovo bilo slijepo iznenađenje, mjesecima unazad smo znali da stižu, ne padaju bajsovi tek tako s neba. Ovi naši su došli kroz zelenu inicijativu, koju smo pokrenuli prošle godine vođeni željom da objedinimo brigu o zaposlenima i brigu o životnoj sredini. Prostim zbirom te dvije brige dobilo se biciklo kao idealna opcija, što je još kao predlog naišlo na radost i odobravanje kolektiva, uz par čuš biciklo komentara, koje ćemo sada zanemariti i kasnije disciplinski procesuirati.
Bajsovi stižu, to smo, je li, znali i uzbuđenje je svejedno bilo golemo, ali pribaviti ih desetine nije nimalo lako, ukoliko je neko to pomislio.
Kako to obično biva sa super idejama, i ova je zvučala jednostavno – anketiraš zaposlene, svi se oduševe (osim onih par čuš biciklo subverzivnih elemenata, ali s njima ćemo da imamo poseban razgovor), prebrojiš, zbrojiš, poručiš, platiš, uručiš, aplauz, fotkanje za društvenomrežni dunjaluk i piči.
Da, super ideje uvijek zvuče jednostavno. I po nekom tvrdom kosmičkom pravilu, moraju da se iskomplikuju.Tako se naša lijepa zelena inicijativa spotakla o par administrativnih prepreka ii zamrsila u dobavljačke mreže, zbog čega su naši ejčarovci i menadžeri morali dodatno da izglavobolje. To je donijelo malo prolongiranja i formalnih peripetija, kroz koje niko ne bi poželio da prolazi.
No, na koncu je sve ispalo kako treba – prvi kontigent bajsova je stigao, nekoliko dana smo zapinjali o njih kroz radne nam prostorije, nestrpljivo čekajući i gatajući ko će da bude srećni dobitnik u prvoj rundi.
I došao je petak sa početka ove priče. Bajsovi su stekli nove vlasnike, dvorište nam se na kratko pretvorilo u poligon za probnu vožnju koja je protekla dobro, uz mnogo smijanja, manje tehničke incidente i bez žrtava.
Odštampali smo i gomilu stikera za brendiranje bajsova, sve fora na foru, reakcije na njih su varirale od u, sjajno do hm, pa ok, te smo ih proglasili za obavezne kako nam dizajn tim ne bi popadao u depresiju i navukao kreativnu blokadu
Malo koji osjećaj je dobar kao onaj koji donese ostvarena ideja. Još kad ta ideja znači učiniti dobro i za zaposlene, i za sredinu u kojoj živiš i za kompaniju koju svakodnevno razvijaš, onda je zadovoljstvo ostvarenim zaokruženo. Kud ćeš bolje?
